Predstavnici novinarske sekcije su
razgovarali sa Mirjanom Đurišić, direktoricom škole.
Evo šta su tom prilikom zabeležili.
1. Da li je teško rukovoditi velikom i uspešnom školom?
- A, sad da ne kažemo da je teško, ali da je složeno
i komplikovano, da. Škola je velika, a učenika je
puno.Tu ste nam od kada dođete kao mali, pa do puberteta
- kada pratimo vaš razvoj, što nije ni lako, ni
jednostavno. Ali, kada se dobro organizuje, kada imamo kolektiv
kakav mi imamo, nastavnike koji su kvalitetni, i kada imamo učenike
koji žele da uče, i žele da postignu ono što
treba da urade, daleko lakše ide. To pitanje da li je
teško ili nije, ne bih tako definisala, nego da je dosta
složeno i odgovorno.
2. Čime se najviše ponosite kada je u pitanju rad
u našoj školi?
- Čime bih se drugim ponosila, nego vama - učenicima.
Svi rezultati koji su ovde postignuti su zahvaljujući vašem
trudu. Da, i nastavnici su tu da vas usmere i podrže, a
vi ste ti koji to iznesete. Zato i jeste moje ubeđenje,
kada se vama obraćam, da je ceo ovaj rad, ova organizacija
usmerena na postizanju vaših što boljih rezultata,
ispoljavanju vaših sposobnosti u što većem
broju i stepenu.
3. Koji biste savet dali sadašnjim učenicima i šta
biste im poručili?
- Savet koji uvek dam je, pošto sam ja po struci pedagog,
da svaki učenik izvuče iz sebe maksimum, koliki god
on bio. Znači, nije poenta u tome da svi postižete
vrhunske rezultate ili da svi budete odlični učenici,
nego da date svoj maksimum. Koliki god da je, ali da je vaš.
4. Kada biste mogli ponovo da birate profesiju, da li biste
odabrali ovaj posao?
- Pa, kada bih ponovo birala, bila bih pedagog, kao što
i jesam. Uvek sam bila u ubeđenju da je jedan od najlepših
poslova raditi u školi. A kada je reč o poziciji
direktora, ne. Sigurno ne bih. Zato što je ovo jedna ograničavajuća
funkcija u mom profesionalnom smislu.
5. Kako se sećate svojih đačkih dana?
- Sećam ih se u vrlo pozitivnom smislu, kao što ćete
ih se i vi sećati. I kada smo mislili da nam neko čini
neku nepravdu ili da nam je teško, ovo ili ono, ali kad
to prođe, to su stvarno najlepši dani. Sećam
se da smo bili brojna generacija, u odeljenju nas je bilo 40,
da smo bili izuzetno dobri učenici, ali smo bili i veliki
mangupi, odnosno šarmeri. I ono što ja cenim kod
učenika i kod dece, jeste taj šarm. Nije problem
u tome da li je neko nevaljao, nego je način kako to svoje
neko nezadovoljstvo ili svoje neke nestašluke ispoljava.
Sve to, kad je učenik šarmer i kad zna to da izvede
na neki šarmerski način, onda ima moj plus.
|
