(1642-1727)

-Исак Њутн је био енглески физичар, математичар, астроном, алхемичар и филозоф, који је данас за већину људи једна од највећих личности у историји науке.

ДЕТИЊСТВО

-Рођен је 4. јануара 1642 у Волстропу у Енглеској, а преминуо 20. марта 1727. у Лондону.

-Рођен је у породици скромног фармера кој а je поседовал а земљу и стоку и билa п рилично богатa.

-Његов отац, који се такође звао Исак Њутн, је умро три месеца пре Њутновог рођења .

-Њутн је рођен превремено и нико није очекивао да ће он дуго поживети. Његова мајка је рекла да је био толико мали када се родио да је мог а о да стане у криглу пива.

-Када је Њутну било три године, његова мајка га је оставила његовој баки .

ОБРАЗОВАЊЕ

-Њутн је започео своје школовање у сеоској школи .

-Од његове дванаесте године, па док није напунио седамнаесту, Њутн се образовао у Краљeвској школи у Грантаму .

- У двадесетој години примљен је у Тринити колеџ у Кембриџу.

- У 27–ој години постао је професор математике и физике на Кембриџу.

- Постигао je огромне успехе у математичким и физичким наукама и преузео катедру математике на универзитету у Кембриџу где је наследио свог професора Исака Бароуа.

НАЈПОЗНАТИЈЕ ДЕЛО ИСАКА ЊУТНА

''МАТЕМАТИЧКИ ПРИНЦИПИ ФИЛОЗОФИЈЕ ПРИРОДЕ''

- Објављено је 1687 на латинском и популарно се назива кратким именом “Принципи”.

-Састоји се од три књиге.

-Централно место припада Њутновом закону гравитације и његовим законима кретања.

-Велики допринос Њутнових “Принципа” састоји се и у томе што они отварају врата за широку примену математике у физици, односно доприносе заснивању модерне физике, као пре свега математичке науке.

''ПРИНЦИПИ'' (3 књиге)

-ПРВА КЊИГА- у њој дефинише низ веома важних појмова механике:

ПРВИ ЊУТНОВ ЗАКОН- свако тело настоји да задржи стање мировања или једноликог праволинијског кретања, док га нека сила не принуди да то своје стање промени .

ДРУГИ ЊУТНОВ ЗАКОН –убрзање које при кретању добија једно тело сразмерно је интензитету силе која на њега делује, а обрнуто сразмерно маси тога тела.

ТРЕЋИ ЊУТНОВ ЗАКОН сил е којима тела узајамно делују, имају једнаке интензитете, исте правце, а супротне смерове.

ЊУТНОВ ЗАКОН ГРАВИТАЦИЈЕ – интензитет гравитационе силе сразмеран је производу маса тела и обрнуто сразмеран квадрату међусобног растојања.

-ДРУГА КЊИГА - у њој проучава кретања тела којима се опире средина у којој се тела крећу.

-ТРЕЋА КЊИГА - је претежно везана за астроном ију.

ПОЗНАТА ДЕЛА

-ОПТИКА – у тој књизи је експериментално и теоријски објаснио опти ч ка истра ж ивања . Дело је први пут иза ш ло 1704.

-УНИВЕРЗАЛНА АРИТМЕТИКА- садр ж и истра ж ивања о бројевима и једна ч инама.

-'' АНАЛИЗА ЈЕДНАЧИНА СА БЕСКОНАЧНИМ БРОЈЕМ ЧЛАНОВА ''

- '' МЕТОД Ф ЛУКСИЈА И БЕСКОНАЧНИХ РЕДОВА ''

-'' РАСПРАВ А О КВАДРАТУРИ КРИВИ Х''

ОТКРИЋА

-У оптици је 1672. изумео рефлексиони телескоп. Њутн је сам брусио огледало за свој телескоп.

-Њутнова љуљашка објашњава законе одржања импулса и енергије.

-Сви знамо да je ( a + b )( a + b )= a 2 +2 ab + b 2 .

Њутн је 1665. године открио уопштену биномну теорему којом се лако рачуна ( a + b ) n .

ИЗЈАВЕ

-Свој став о односу теорије и експеримената, Њутн је исказао речима:

"Хипотезе* не измишљам" и "Хипотезе у науци које заобилазе експеримент ничему не служе".

* хипотеза је претпоставка

-Њутн је такође био и члан енглеског парламента. Иако је био познат и цењен, никада се није јавио за реч. На састанцима је само ћутао. Његов једини забележени коментар у парламенту била је жалба због хладноће и промаје у сали и захтев да се затвори прозор.

-Њутнова дела се надовезују на остварења његових предходника. То је и Њутн сам истакао: “Ако сам видео даље од других то је зато сто сам стајао на пле ћ има гиганта”. Ме ђ у тим гигантима посебно место има Архимед.

ЗАНИМЉИВО

-Њутнов потпис се још увек може видети на оквиру прозора од библиотеке Краљевске школе.

-Њутн се није прославио као професор на универзитету у Кембриџу. На његовим предавањима често није било ни једног слу ш а о ца. Он је тада одлазио својој ку ћ и и настав ља о да се бави нау ч ним радом.

- Последњих година свог живота Њутн је потпуно запоставио истраживања у области математике, физике и астрономије , посветио се теологији и написао велики број дела о том предмету.

- Постоји популарна прича о томе како је једна јабука која је пала са дрвета инспирисала Њутна да формулише његову теорију гравитације. Потомак оригиналног дрвета јабуке може се видети како расте испред главне капије Тринити Колеџа, у Кембриџу, нешто ниже од собе у којој је Њутн становао када је ту студирао.

- Након смрти, у Њутновом телу откривена је значајна количина живе, што је вероватно последица његових алхемијских трагања. Ово тровање живом можда м о же да објасни Њутново ексцентрично понашање у каснијим годинама живота.

- У Вестминстеру на Њутновом надгробном споменику пише:

”Радујте се смртници што је постојао такав и толики понос људског рода”.

pripremila nastavnica matematike Zorana Raičević (25.1.2007.)