Osnovnaškola"Žarko Zrenjanin"

Ernesto Gevara de la Serna rođen je 14. juna1928. u mestu Rozario, jednom od većih argentinskih gradova, u dobrostojećoj familiji. Iako je familija bila aristokratskog porekla preferirala je socijalističke ideje. Godine 1947. Ernesto susreće mladu devojku po imenu Berta Gilda Infante, poznatu pod imenom Tita. Tita je bila članica argentinske komunističke omladine i njih dvoje će kasnije postati nerazdvojni prijatelji. Zajedno će čitati marksističke tekstove i raspravljati o aktuelnim pitanjima. Godine 1948. Ernestu je 20 godina i upisuje se na studije medicine na univerzitetu u Buenos Airesu. Do marta položio je sve ispite iz prve godine medicinskog fakulteta, u junu polaže sve ispite iz druge godine, a u decembru sve ispite s treće godine. Dana 1. januara1950. Ernesto kreće na putovanje severnim argentinskim provincijama i to na biciklu koju je preradio u mali motor. Tako stiže u San Francisko del Čahar, blizu Kordobe, gde njegov prijatelj Alberto Granado upravlja centrom za obolele od lepre. Po povratku s tog putovanja nastavlja studije s velikim interesom za alergije, astmu i lepru.
Za vreme studija radio je kao bolničar na trgovačkim brodovima argentinske nacionalne trgovačke pomorske kompanije. Na tim putovanjima obilazi južne obale Argentine, Brazil, Venecuelu i Trinidad. U oktobru odlučuje da krene na putovanje kroz Latinsku Ameriku, zajedno s Albertom Grandadom na starom Norton motociklu od 500 cc. Na tom putovanju 1. maja stiže u Limu. Tu upoznaje doktora Huga Peskea, peruanskog naučnika i direktora nacionalnog programa za lepru te istaknutog marksistu. Oni nekoliko noći do ranih jutarnjih sati vode razgovore. Če će te razgovore kasnije istaći kao veoma važne u promeni njegovog stava prema životu i društvu. Tada odlučuje da se vrati u Buenos Aires kako bi dovršio studije. Putuje teretnim avionom preko Majamija, gde dolazi do tehničkih poteškoća što odlaže let za mesec dana. Kako bi preživeo radi kao kelner i perač posuđa u jednom baru. U redovnoj proceduri provere stranaca ispituje ga policija i između ostalog ga pitaju da li su njegovi roditelji komunisti.
Vraća se u Buenos Aires 31. avgusta, a studije završava početkom 1953. godine. Nakon lekarskog pregleda za regrutaciju proglašen je nesposobnim. Potom odlazi u Boliviju, da bi se nakon promene nekoliko zemalja skrasio u Gvatemali. Dana 7. jula ponovo odlazi na putovanje po Latinskoj Americi. S tog putovanja piše svojoj tetki Beatris: "Na slici našeg voljenog druga Staljina zakleo sam se da neću predahnuti pre nego ta kapitalistička hobotnica bude uništena". Godine 1954. učestvuje u borbama protiv gvatemalske vlade, gde se prijavio u sanitet pobunjenika i naučio svoje prve vojničke veštine. Početkom 1955. godine Če radi kao doktor u bolnici u Meksiko Sitiju. U junu susreće brata Fidela Kastra – Raula Kastra, s kojim će se sprijateljiti.
Dana 24. juna1956. meksička policija hapsi Čea zajedno sa njegovim kubanskim prijateljima (među kojima je bio i Fidel Kastro), a 3. jula novinska agencija UPI objavljuje: "Argentinski doktor Gevara biće deportovan u domovinu zbog pretpostavke da je učestvovao u neuspeloj zaveri protiv kubanske vlade Fulgensija Batiste". Bivši meksički predsednik Lazaro Kardenas umešaće se u rad policije kako bi odbranio kubanske revolucionare pa su krajem jula Če Gevara i braća Kastro pušteni na slobodu. Na slobodi su u tajnosti nastavili sa svojim revolucionarnim aktivnostima. Dana 2. decembra grupa od 82 ljudi iskrcava se na istočnoj obali Kube kod mesta Los Kayelos. Međutim njihov dolazak je primećen i vladine snage kreću u poteru za njima. Revolucionari se dele u manje grupe.