Osnivač srpske drame i jedan od najboljih srpskih komediografa

Rodio se u Vršcu 13. januara 1806. godine. Od malena je bio bolešljiv, sa atrofiranom levom rukom. Otac mu je bio trgovac, Grk poreklom. Otac je želeo da mu sin postane trgovac, da nastavi porodičnu tradiciju, a majka je bila uporna da nastavi školovanje. To je bila i Jovanova želja, jer nije želeo da se bavi trgovinom.

Školovao se u Vršcu (niža gimnazija), višu gimnaziju završio je u Temišvaru, gde piše i prve stihove. Školovanje nastavlja u Pešti, gde studira filozofiju. Tu 1827. piše svoju prvu dramu „Nevinost ili Svetislav i Mileva“, zatim i drugu „Miloš Obilić“, kao i roman „Boj na Kosovu“. Nakon Pešte, u Kežmarku (u Mađarskoj) završava prava, a po povratku u Vršac radi kao profesor latinskog, a zatim advokat.

1830. piše svoju prvu komediju „Laža i paralaža“ Zatim slede komedije: „Pokondirena tikva“, „Tvrdica“ (ili „Kir Janja“), „Zla žena“, kao i šaljivi roman „Roman bez romana“. Smatra se da su njegove drame i romani znatno slabiji od komedija.

U jesen 1840. prijavljuje se za profesora prava na liceju u Kragujevcu. Tamo provodi dve godine, a zatim prelazi u Beograd.

I pored izuzetne kulturno-prosvetne aktivnosti (učestvuje u osnivanju Društva serbske slovesnosti i Teatra na Đumriku), Sterija ne zapostavlja pisanje, pa objavljuje komedije i šaljive igre „Ženidba i udadba“, „Prevara za prevaru“, „Simpatija i antipatija“, Džandrljivi muž“, ...

Poslednje godine života provodi u Vršcu, gde piše tragikomediju „Rodoljupci“, komediju „Beograd nekad i sad“ i knjigu pesama „Davorje“.

Umro je u pedesetoj godini, 10. marta 1856.

tekst pripremila Mirjana Radovanović bibliotekar škole
(19.9.2008.)