Kako obezbediti detetu pravilan rast i razvoj i zdravo detinjstvo kad u današnje vreme deca više vremena provode sedeći uz kompjuter ili televizor, umesto da vreme provode napolju?

Stručnjaci iz ove oblasti smatraju da zdrav život ne mora da uključuje isključivo organizovani sport. Mnogo je važnije da je dete uključeno u bilo kakvu vrstu sportske aktivnosti. Tako dete može da sa drugom decom vozi bicikl, ili igra fudbal, košarku, odbojku ili da se bavi nekom drugom, njemu dragom, fizičkom aktivnošću.

Veliki broj dece i predškolskog, a posebno školskog uzrasta imaju loše držanje, što se odražava i na zdravlje. Za popravljanje držanja tela savetuju se borilački sportovi kao što su aikido, karate ili džudo. Kao jedan od najboljih sportova gde se angažuje celokupna muskulatura jeste plivanje. Plivanje u školskom uzrastu pomaže deci da izgrade svoje mišiće, jer od dugog sedenja, što u školi, što kod kuće pored kompjutera, mišići nisu dovoljno jaki da drže kičmeni stub tako da dolazi do povijenih ramena, naglašeno lošeg držanja, krivljenja kičme na jednu ili na drugu stranu...

Fizičke aktivnosti treba da budu usaglašene sa uzrastom deteta.

Tako se za decu od 4 do 6 godine preporučuje ples, lakše korektivne igre, vožnja tricikla, bicikla. Kod dece starije od šest godina gde je motorika bolje razvijena, pa su samim tim i veštiji, moguće je već bavljenje i timskim sportovima.

Uzrast od 7 do 10 godina je najbolji za bavljenje fudbalom, gimnastikom, plivanjem, odbojkom, tenisom i sličnim sportovima.

Uzrast dece preko 10 godina već podrazumeva da mogu da se bave organizovanim timskim sportovima, kao i atletikom.

Ličnost deteta može da utiče na to kojim će se sportom baviti. Izraziti individualci, deca koja žele da budu u centru pažnje, ili kojoj ne odgovara timski rad, pre će se baviti nekim individualnim sportom kao što je karate, mačevanje, tenis, džudo ili neki drugi individualni sport.

S druge strane, timski sportovi, poput fudbala, rukometa, odbojke, hokeja i slično, kod deteta razvijaju duh zajedništva, timski rad, toleranciju, osećanje zajedničkog uspeha (ili pak neuspeha), jača se osećanje pripadnosti grupi, pa može pomoći stidljivom i povučenom detetu da se »otvori«, stekne prijatelje i postane društvenije.

Za uspeh u nekom sportu potrebna je svakako genetska predispozicija i samo mali broj dece postane vrhunski sportista. Zato nastaje problem kad roditelji »guraju decu«, nekad i protiv njihove volje, da se bave određenim sportom i odmah očekuju da dete postiže dobre rezultate, prisustvuju treninzima, vrše pritisak na trenere. To su situacije u kojima često dete ne može da izdrži pritisak i uspeh izostaje.

Zbog toga, za pravilan rast i razvoj važno je naglasiti sledeće: bavite se sportom koji volite, makar i rekreativno, ne mora svako da teži ka vrhunskim rezultatima i boravite što više vremena na svežem vazduhu i u prirodi!

tekst pripremila Ksenija Petković školski psiholog
(9.9.2008.)