U našoj kulturi je odomaćena izreka da je «batina iz raja izašla», čime roditelji roditelji pokušavaju da opravdaju svoju (ne)moć u procesu vaspitanja dece. Često prisustvujemo i udaranju deteta čak i na ulici kad plače ispred izloga, ili kad dete hoće da ga nose, ili ne da igračku. Ništa čudno kada se zna podatak da samo 20% dece u Srbiji roditelji vaspitavaju nenasilnim metodama.
Sasvim mala deca ne shvataju značaj batina. Oni razvijaju strah od bola, a ne od nedozvoljene radnje, čime se uspostavlja vrsta uslovljavanja koja ima za cilj izbegavanje bola. Sasvim mala deca više reaguju na ton kojim je nešto rečeno nego na vrstu reči. Kod malo starije dece batine izazivaju, pored straha i ljutnju. Ima dece koja uprkos bolu «iz inata» neće da plaču. Plač bi u ovom slučaju predstavljao priznanje da je dete krivo i da su batine bile opravdane. Dete ponekad gleda roditelja pravo u oči, stisnutih usta, bez suza, iščekujući ili primajući udarce.
Kod dece u pubertetu i u periodu rane adolescencije, batine imaju sasvim suprotan efekat. One više nisu sredstvo kažnjavanja nego način da se izazove revolt, bes, potreba za osvetom. Mladi će najčešće reći da su batine povredile njihovo dostojanstvo. Ovo se posebno odnosi na batine koje dobiju od očeva. Oni kažu da mamine manje bole. Ovde se radi o činjenici da otac na ovom uzrastu, predstavlja društvo, savest, moral, pravila ponašanja. On je neko do čije pohvale se više drži pa samim tim neko, svakako fizički jači, ko udara direktno na dostojanstvo.
Fizičko kažnjavanje dece je uvod u zlostavljanje a njegove žrtve najčešće i sami postaju zlostavljači. Ma kako paradoksalno zvuči, dete postaje nasilno identifikujući se sa onim ko ga zlostavlja u nadi ili iščekivanju da će biti prepoznato «kao isto» i da samim tim više neće biti meta zlostavljanja. Sem toga žrtve zlostavljanja postaju često meta drugih zlostavljača, na primer vršnjačkog, u školi. Fizičko zlostavljanje najčešće nije izolovano od drugih zlostavljanja psihičkog, emocionalnog, seksualnog.
Kada se zna da zlostavljanje uvek ostavlja trag, odnosno da rana od zlostavljanja nekako i zaceli ali ostaje doživotni ožiljak, onda je odgovornost starijih još veća. Konvencija o pravima deteta kaže da je fizičko kažnjavanje grubo kršenje osnovnih prava deteta, njegovog integriteta i dostojanstva.
tekst pripremila Ksenija Petković školski psiholog
(9.9.2008.)
