Plan rad u velikoj meri štedi vreme. Poželjno je da bude podeljen na periode od jednog sata, a za mladje učenike mogu to biti i periodi od pola sata. Ovakva podela je povoljna jer je utvrdjeno da se najefikasnije uči kad se radi 45-50 minuta, pa se posle kraćeg odmora od 10-15 minuta predje na učenje drugog predmeta.
Treba da napraviš svoj plan rada koji će tebi najviše odgovarati i koga ćeš se svakodnevno pridržavati. Kada praviš svoj plan treba da uzmeš u obzir sledeća pitanja:
Gde ćeš učiti?
U kom vremenskom intervalu ćeš učiti?
Šta ćeš učiti?
Kojim redosledom ćeš učiti?
Gde ćeš učiti?
Učenje u krevetu ili fotelji može biti veoma udobno, ali nije efikasno jer vodi u poispanost.
Budnost je neophodna za dobru koncentraciju. Učenjem za stolom održavaš budnost.
- u radnoj atmosferi – pripemi samo stvari neophodne za učenje
Zamisli mladu osobu okruženu zanimljivim časopisima, igricama, pored telefona koji često zvoni.. Može li u takvim uslovima koncentrisano da uči jednu od težih lekcija ?
Važno je da:
- imaš stalni radni kutak – dobro osvetlje, provetren...
Stalni radni prostor je važan za sticanje radnih navika. Može delovati čudno, ali ako uvek učiš na istom mestu, vremenom ćeš razmišljati o gradivu čim sedneš.
- obezbediš što „mirnije“ uslove za učenje
Neko voli da uči uz muziku, neko ne. U svakom slučaju, bitno je da muzika nije glasna. I da
te ne prekidaju telefonski pozivi...
U kom vremenskom intervalu ćeš učiti?
Važno je da se osećaš odmorno i spremno za učenje – pronađi svoj ritam učenja i redovno ga se pridržavaj.
Istraživanja pokazuju da je kod većine učenje najefikasnije: pre podne od 8:00-11:00 i po podne
od 16:00 - 19:00 časova.Da li je i kod tebe tako? Možeš napraviti probu – zgodno je da otkriješ u kom intervalu učiš najkvalitetnije i sa najmanje zamora.
Korisno je da planiraš koliko ćeš gradiva za određeno vreme da savladaš
- Kad god ispuniš plan, nagradi sebe nečim što voliš da radiš. Ispunjen plan, sam po sebi, pozitivno utiče na motivaciju, a nagrada može vrlo povoljno da se odrazi na elan za učenje.
- Ako je tvoja „kondicija za učenje“ relativno slaba, počni sa umerenim planovima koje možeš da ispuniš – i na taj način razviješ motivaciju. Kasnije možeš da povećavaš količinu gradiva koju želiš da naučiš za određeno vreme.
Šta ćeš učiti?
Važno je:
- učiti novo gradivo istog dana
Znači, učiti predmete koji su tog dana bili u rasporedu časova (ako je bilo novog gradiva) i izraditi domaće zadatke zadate tog dana.
- a zatim – ponavljati predmete koji su narednog dana u rasporedu časova
Novo gradivo treba učiti odmah nakon što je ispredavano jer:
- zaboravljanje je najbrže odmah nakon učenja
Nešto što ti je na času bilo jasno možeš istog dana da proučiš i ponoviš svojim rečima. U protivnom, veliki deo tog gradiva biće zaboravljen kroz nekoliko dana, pa će ti biti potrebno više vremena i truda za učenje. A to bi bilo dobro da izbegneš.
- bitan uslov uspešnog učenja je da učenje bude raspoređeno u vremenu
Ako je učenje „kampanjsko“ veća je verovatnoća zbunjivanja, mešanja gradiva, naučeno kraće traje...
Znači, ako novo gradivo učiš istog dana,
- sprečavaš brzo zaboravljanje već naučenog na času
- raspoređuješ učenje u vremenu (isto gradivo ćeš ponoviti kada bude u rasporedu časova za naredni dan).
Kojim redosledom ćeš učiti?
Korisno je da:
- prvo učiš gradivo koje ti je teže
Dobro je da učiš teže gradivo dok se još osećaš odmorno i sveže. Gradivo koje ti je lakše možeš
da savladaš i kasnije.
- da srodne predmete ne učiš jedne za drugim - moglo bi doći do „brkanja“
- praviš pauze između učenja razlišitih gradiva.
Pauza pomaže da se naučeno gradivo utvrdi – ako se ne napravi pauza pre učenja novog gradiva, veća je verovatnoća da se gradivo zaboravi ili „pobrka“ sa ranije naučenim.
Nije korisno:
- praviti pauze tokom prvog sata učenja
Zagrevanje je važno, kako u sportu, tako i za efikasno učenje. Ako prerano napraviš pauzu, efekat zagrevanja nestaje i vraćaš se na startnu poziciju.
- Praviti previše dugačke puze
Vaš pedagog
|
